Ти си ми заклетва..и прва лаж..
...Чак и овде,где бих те могла мењати,задржавам те каквог те познајем..Постојањем тебе постоји и човек ком се ништа не треба мењати..
.. постоји особа која испред мене увек стоји као испред целог света.То је љубав чија снага убије бол вечите одвојености и играма судбине..Љубав у којој се воли начином који је познавао своје границе..Само што се,биће да је тако,нисмо гласније тражили од живота..изгледа смо се тражили толико тихо да нас нико чуо није..Изнад свега..ипак је боље да те је било,него да никад ниси ни био...И никад ти нећу престати махати...слати пољупце..све док не нестанеш са хоризонта..Добро...видим ја и знам,своје ће кораке на земљи,према мени пребројавати неки други човек али,веруј,птице неће запевати...ни полетети...
Понекад заиста пожелим..и увек желела сам..рећи,склопити дланове...па никад нисам могла кренути,увек бих посматрала из даљине..можда из сумље,из страха..ко зна..а можда из саме жеље да задржим нешто чаробним..Није више ни важно,сва размишљања прекинуо је мирис рузмарина..Срећно ти било..А ја сам нашла смисао у осамљеној себи,неким чудом..и,знам,твојом жељом да дође љубав..Па,срећно ми било...S