Ништа не нудиш...осим чекања
Није за мене чекање...посебно за мене није..Ја кад чекам,ја се не сналазим са временом,трошим га као да имам девет живота а не само један једини,овако минијатуран..Ја очима померам казаљке,некад и за два-три сата унапред.А кад то чекање прерасте у праву правцату чекаоницу мислима померам и дане,као да их имам бесконачно...а немам...Имам само чекање са којим се никад нисам знала носити...Није то ни чекање,то је нешто много горе..исчекивање,то је много теже од чекања..Па да,човек који чека зна шта чека и вероватно чека јер је сигуран да ће му се чекање исплатити..А онај који исчекује,он ни наслутити не може шта ће дочекати..зноји се,не спава,само размишља и преплиће са сам са својим мислима и страхом..Па да,ја уствари не волим исчекивање,јер тада све што постоји у мени претвори се у дечије..Као дете које чека мајку да дође са далеког пута,цмиздрећи на прозору,дрхтећи као уплашени зец,док сузице умивају лице..и ту нема утехе..Том детету,док не види мајку,џабе скретати мисли,доносити све могуће и немогуће играчке,кад он не види очи своје маме,све је џабе...Е тако и ја у свом својем исчекивању нечег или неког,не умем да се снађем..Све трчим од јутра једва чекајући да поново утонем у сан,дан ми прође да га ни не осетим...и коначно ноћ кад дође,немир недозвољава сну да се угости,па онда једва чекам да осване дан..Размишљам,да ми је да сване,па бих шетала унаоколо,нешто бих радила,занимала се нечим већ...А кад сване,онда размишљам кад ли ће ноћ,само да преспавам све,не би ли ново јутро донело вести,било какве,само да их донесе...И тако сваки дан у круг,дању чекаш ноћ а ноћу дан,као да имаш живота сто,а не овај један,један једини...Кажем ја,није исчекивање за мене..и ако се деси да дочекам своју победу за стрпљење,окус јој буде горак,јер ме само исчекивање измрцвари и после ме мучи питање јел` вредело дрхтаја и очаја...Зато је боље да те неко други ишчекује,ја то просто не умем,мени треба неко ко је ту...ко се чека а не исчекује,и ко увек дође,само не зна тачно када...Ја нећу да чекам Годоа,ја желим да чекам неког Драгана,Марка,Јанка..Боље је да потражиш неког другог који то уме...знам,питаћеш ме како препознати ту особу и где да је нађеш..Па,лепо,познаћеш је по томе што има тело без душе и срца...